O ovom događaju rekao je: "Nikada neću zaboraviti taj dan. Kada sam se vratio iz škole, u maminoj kući je bio neki stranac. Mama ga je predstavila kao mog pravog tatu. Sećam se da sam plačući rekao da je to nemoguće, jer je moj otac umro. Kako sam mogao da znam da je taj čovek živeo sa nama od moje treće godine? Od tog dana, Len je često navraćao, ali posle godinu dana je ponovo nestao. Ovoga puta zauvek. Od tada nije davao nikakve znake života. Kako sam odrastao, mislio sam o njemu sve više i više. Jedino što je moja mama rekla je da se odselio u Džersi da bi otvorio hotel."
Nakon gubitka oca Dejvid je postao "svadljivi dečak, pravi uličar". Njegovi prekršaji iz mladosti uključivali su krađu automobila, vandalizam, crtanje grafita po zidovima i zbog toga je pre 14 godine čak tri puta posetio sud za maloletne delikvente. Šest meseci nakon što je napustio srednju školu u julu 1978. godine, promenio je čak 20 poslova, od prodaje sokova do rada na gradilištu. Na kraju je dobio mesto na Soutend koledžu umetnosti, gde je zaista uživao. Posle tri godine dobio je British Display Society nagradu, koja mu je omogućila da uređuje izloge u prodavnicama i tržnim centrima.
Krajem 1980. godine na svirci za lokalne talente, Vins Klark je bio impresioniran Dejvovom interpretacijom pesme Dejvida Bouvija "Heroes" i pozvao ga je da se pridruži grupi "Composition Of Sound". Pristao je i bend je na njegov predlog preimenovan u Depeche Mode.Debi album "Speak & Spell" objavili su 1981. godine za Mute izdavačaku kuću. Do sada su objavili 11 studijskih albuma, 3 kompilacije singlova i jedan album remiksa. Smatraju se utemeljivačima svoje veštine, koji su inspirisali novi muzički pokret.
Za vreme 'Devotional' turneje, na koncertu u Nju Orleansu, Dejv je na sceni preživeo infarkt. Dve godine kasnije pokušao je i da se ubije. U avgustu 1995. godine, dok je razgovarao telefonom sa svojom majkom, prerezao je sebi vene. Kasnije je izjavio da je to više bio poziv upomoć, nego pokušaj samoubistva. Tokom ovog teškog perioda, Dejv je provodio i po 12 sati dnevno u svom ormanu, gledajući vremensku prognozu i razgovarajući sa lutkom The Tin Man za koju je bio ubeđen da može da priča. Samo godinu dana kasnije, 28. maja 1996. godine, pronađen je u hotelskoj sobi u Los Anđelesu, polumrtav zbog prekomerne doze heroina i kokaina. Nakon otpuštanja sa klinike Cedars – Sinai, uhapšen je zbog posedovanja droge. Na sudu je odlučeno da mora da završi devetomesečnu rehabilitaciju. Optužbe protiv Dejvida su odbačene u septembru 1997. godine.
Svoj prvi solo album naslovljen "Paper Monsters" objavljuje 2003. godine. Album je postigao veliki uspeh. Prvi singl "Dirty Sticky Floors", plasirao se među prvih dvadeset na listi svetskih singlova, sa preko 200.000 prodatih primeraka. Na evropskim listama, album je dospeo u 10 najboljih. Dejv je ovaj uspeh obeležio koncertima širom sveta, uključujući i nastup na čuvenom Glastonberi festivalu. Izvodio je pesme sa svog solo albuma, kao i najbolje pesme Depeche Mode. Objavljen je i DVD pod imenom "Live Monsters".
Uspeh ovog albuma, učinio je da se Dejv oseti ogorčenim što nikada nije imao priliku da piše pesme za Depeche Mode, ponekad i direktno napadajući Martina i Flečera u intervjuima. Izjavio je da ako ne bude dobio priliku da napiše polovinu pesama na novom albumu, da ga neće ni biti. O ovome Dejv sada kaže: "Uvek sam govorio i uvek sam osećao, da postoji veza između mene i Martina koja je iznad svega što mislimo jedan o drugom. Postoji nešto što on radi i za šta sam ja vezan i postoji nešto što ja radim i što moram da uradim da bi njegove ideje funkcionisale. Ne znam šta je to, ali imamo nešto zajedničko. Ali izgleda da to na mene više nije uticalo." Konačno je došlo do kompromisa i na novom albumu "Playing The Angel", nalaze se tri pesme za koje je Dejv napisao reči, a muziku su radili Endru Filipot (Andrew Philipott) i Kristijan Eigner (Christian Eigner). "Suffer Well", "I Want It All" i "Nothing's Impossible", dele različita mišljenja publike. Dok ih neki smatraju odličnim, neki misle da su reči neinspirativne i da nisu zanimljive. Uprkos ovome, članovi benda su srećni što Dejv piše pesme. Govori se da je za ovaj album napisao oko 20 pesama i da je sudbina neiskorišćenih pesama nepoznata. A o odnosima u grupi za vreme turneje "Touring the Angel" kaže: "Sada se na sceni, zaista oseća kao da nešto proslavljamo zajedno i iako može da zvuči uvrnuto, kao da delimo isti prostor po prvi put i zaista uživamo u tome.."
Dejvid se tri puta ženio. Prvi put sa srednjoškolskom ljubavlju Džoan sa kojom ima sina Džeka. Drugi put se oženio sa Terezom Konvoj, koja je radila za Depeche Mode kao agent za odnose sa medijima. Trenutno živi u Njujorku u srećnom braku sa trećom ženom Dženifer sa kojom ima ćerku Stelu Rouz, a usvojio je i njenog sina iz prvog braka Džimija.
"Sada sam zadovoljniji više nego ikada. Izađem na scenu, pevam i zaista uživam u tome, tu dajem sve od sebe. I onda odem sa scene i samo želim da sedim ispred TV-a, gledam Simpsonove i jedem picu i veoma sam srećan što to radim. Odem na Internet, uključim veb-kameru i pričam sa svojom decom. Zbog toga sam izuzetno zadovoljan, ali uživam i u poslu. To je velika razlika između onoga što je bilo ranije i što je sada. Onda je bilo 100 posto samo bend. Sve što se isprečilo, prijatelji, porodica, žene, šta god, zanemarivano je." *) U slobodno vreme Dejvid voli da sluša The Rolling Stones, Led Zeppelin, Iggy Pop, Marvin Gaye, Billie Holliday i još mnoge, a kaže da su najbolji momenti u bendu, koncerti. Ne voli da leti avionom i mrzi čekanje na aerodromima. Najdragocenije su mu fotografije njegovog sina Džeka. Voli da slika i voleo bi da bude kao slikar iz XV veka Hieronimus Boš. Na pusto ostrvo, poneo bi helikopter. |
Jedna od najboljih britanskih pop grupa svih vremena – Sunday Telegraph
Mračni kraljevi elektro-popa – NME
Jedan od najpopularnijih elektronskih bendova za koje je svet ikada čuo – Q Magazine
DEPECHE MODE, elektronski bend iz grada Bazildona u Engleskoj, osnovan je 1980. godine. Zahvaljujući njihovom inovativnom muzičkom stilu i tehnikama snimanja pesama, inspirisali su nove generacije muzičara. Čak i posle 25 godina karijere, uspevaju da zadrže status jednog od najuticajnijih i najpopularnijih bendova moderne muzike.
Depeche Mode su:
DEJVID GAAN (David Gahan) – vokal, od poslednjeg albuma i tekstopisac
MARTIN LI GOR (Martin Lee Gore) – vokal, autor pesama, gitara, klavijature
ENDRU FLEČER (Andrew Fletcher) – klavijature, menadžment
Članovi Depeche Mode bili su i:
1981 – 1982 VINS KLARK (Vince Clarke) – autor pesama, klavijature
1982 – 1995 ALAN VAJLDER (Alan Wilder) – vokal, autor pesama, klavijature, bubnjevi, produkcija
Depeche Mode vuče korene još iz 1976. godine. Tada su školski drugovi Vins Klark i Endru Flečer oformili grupu pod imenom "No Romance In China", ali nisu postigli uspeh. Sa Martinom Gorom, po prvi put su se sreli u lokalnom klubu Van Gogh. Zajedno osnivaju novi bend "French Look", koji vrlo brzo biva preimenovan u "Composition Of Sound". Dejvid Gaan se pridružio grupi 1980. godine, kada je Vins Klark na lokalnoj svirci, čuo njegovu interpretaciju pesme "Heroes" Dejvida Bouvija (David Bowie). Na Dejvidov predlog, bend ponovo menja ime, koje ostaje i do danas. Depeche Mode, naziv je francuskog modnog časopisa (Dépêche mode). Iako je uobičajen pogrešan prevod ››brza moda‹‹, pravo značenje ovih reči je ››modne novosti‹‹ ili ››brze modne vesti‹‹. Svojevremeno je uprava časopisa imala nameru da tuži bend zbog neovlašćenog korišćenja njihovog imena. Odustali su od toga, jer kako je popularnost benda rasla, uvideli su da bi to mogla da bude odlična promocija ovog magazina.
Usmenim ugovorom, bend je postao deo Mute izdavačke kuće Danijela Milera i 1981. godine objavljuju prvi album "Speak and Spell", a sa tog albuma u Britaniji ih je proslavio treći singl "Just Can't Get Enough". Vins Klark napušta bend kako bi u saradnji sa pevačicom Alison (Alison Moyet) osnovao bend "Yazoo", a kasnije i "The Assembly" sa Erikom Redklifom (Eric Radcliffe) i "Erasure" sa Endijem Belom (Andy Bell). Umesto njega, ulogu autora svih pesama preuzima Martin Gor, koji je na debitantskom albumu napisao "Tora! Tora! Tora!" i "Big Muff". Nakon odlaska Vinsa Klarka, četvrti član postaje Alan Vajlder (Alan Wilder). Alan nije učestvovao u stvaranju drugog albuma iz 1982. godine "A Broken Frame", ali već od singla iz 1983. godine "Get The Balance Right" postaje punopravni član. Napisao je "The Landscape Is Changing" i "Two Minute Warning", koje su se našle na albumu iz 1983. godine "Construction Time Again". Napisao je i "Fools" (b-stranu singla "Love, In Itself"), "In Your Memory" (b-stranu singla "People Are People") i pesmu "If You Want" sa albuma "Some Great Reward" iz 1984. godine. Ipak, njegov najveći doprinos je bio u muzičkoj i tehničkoj produkciji.
Početkom 80-ih godina bend stiče veliku popularnost u Evropi, a kako bi isto postigli i u Americi, samo za američko tržište objavljuju album "People Are People" i kompilaciju singlova "Catching Up With Depeche Mode". Njihov prvi prekookeanski hit bio je "People Are People". Prvih pet godina njihove karijere sumirano je na kompilaciji singlova "The Singles 81-85", koja je za američko tržište delimično promenjena i preimenovana u već pomenuti album "Catching Up With Depeche Mode".
Kroz 80-e britanski muzički kritičari su osporavali Depeche Mode, opisujući ih kao tinejdžerske-pop zvezde zbog veselog i sladunjavog stila njihovih prvih pesama kao što je "Just Can't Get Enough". Međutim, članovi Depeche Mode ubrzo će dokazati sasvim suprotno. Sa pesmom iz 1984. "Blasphemous Rumours", koja predstavlja gorak komentar na surovost života, Martin Gor započinje deceniju dug 'pad' u mračne i turobne vode njihove muzike, a 1986. godina je u svakom smislu bila prava prekretnica u njihovoj karijeri. Te godine objavljuju album "Black Celebration", koji je prikazao Depeche Mode u potpuno novom svetlu. Jedna od recenzija ovog albuma, glasila je:
"Svakome ko je mislio da je Depeche Mode bend isti kao i svaki drugi elektro bend, kao i svakome ko je mislio da su njihovi dosadašnji najveći hitovi najbolje što Depeche Mode može, treba preporučiti ovaj album koji će ih sve naterati da priznaju grešku u proceni. Ovo je prva prava pretenzija ovog benda na ozbiljnu umetnost, i kao takva je u potpunosti uspešna, ili barem skoro potpuno uspešna."
Iste godine, započinju prijateljstvo i dugogodišnju poslovnu saradnju sa poznatim holandskim fotografom Antonom Korbajnom (Anton Corbijn), koji je dosta doprineo spajanju tonaliteta njihove muzike sa vizuelnim utiskom. Saradnju su započeli spotom iz 1986. godine za pesmu "A Question Of Time", a do danas je za njih režirao ukupno 20 spotova.
Sledeće godine, objavljuju ironično nazvan album "Music For The Masses". Upravo ovaj album je učinio da postanu svetske zvezde koncertnih pozornica. Na njegovom vrhuncu, 1988. godine, kreću na turneju. Turneja je kulminirala poslednjim 101. koncertom u Pasadeni (RoseBowl) pred 80.000 posetilaca. U režiji D. A. Pennebaker snimljen je i film, a album "101" sa live verzijama pesama sa ove turneje, bio je jedan od najprodavanijih tokom 1989. godine.
Sredinom 80-ih i početkom 90-ih, njihova popularnost nezaustavljivo raste kako u Evropi, tako i u Americi. Sa popularnošću raste i njihov uticaj na tehno i haus muzičku scenu. Tehno pioniri Derik Mej, Kevin Saunderson i mnogi drugi, redovno ističu veliki uticaj Depeche Mode u razvoju proto-tehno muzike tokom detroitske tehno eksplozije kasnih 80-ih.
Nakon kraće pauze Martina Gora kako bi snimio "Counterfeit EP" sa obradama njemu omiljenih pesama, 1989. godine bend u Milanu snima bluz-kantri-vestern pesmu "Personal Jesus". Pre objavljivanja singla, u novinama su se pojavili oglasi sa rečima Your own personal Jesus (samo tvoj lični Isus). Pozivom na broj telefona, koji je kasnije pridodat, čula se upravo pesma "Personal Jesus". Zahvaljujući ovakvoj promociji, singl je dospeo na 13. mesto na britanskim listama i postao je njihov prvi zlatni singl u Americi. Potom objavljuju njihov najuspešniji album "Violator". Po prvi put organizovali su javno potpisivanje ploča u Los Anđelesu, što je privuklo čak 17.000 fanova. Album je do danas dostigao trostruki platinasti tiraž u SAD-u i prodat je u preko 3 miliona primeraka. Uspeh je postigla i predstojeća "World Violation Tour". Za Džajants (Giants) stadion u Njujorku, u roku od 8 sati rasprodato je 40.000 karata, a za Dodžers (Dodgers) stadion u Los Anđelesu za samo sat vremena prodato je 48.000 ulaznica.
U februaru 1990. godine, sa albuma "Violator" objavili su jedan od njihovih najuspešnijih i najboljih singlova, po kojem su i prepoznatljivi u celom svetu, "Enjoy The Silence". Singl je dostigao osmo mesto na top-listama u SAD-u i šesto na britanskim. Na dodeli "BritAwards" dobio je nagradu za najbolji singl. Nakon dodele nagrada, u časopisu The Sun, objavljena je senzacionalna vest da su fanovima Depeche Mode prosleđivana pisma sa apelom da što više glasaju za singl "Enjoy The Silence". Ukratko, sadržina pisma sa potpisom zvaničnika fan kluba Džoa Bejlija, bila je sledeća: "Ovo je tvoja šansa da pomogneš Depeche Mode da osvoji nagradu na dodeli BritAwards. Sledeće informacije su poverljive, jer nam ovo nije dozvoljeno, zato ni reči BBC-u. ...Možeš da glasaš onoliko puta koliko želiš, zato ne odustaj. ...Pobrini se da onaj ko plaća telefon, zna šta si namerio." Menadžer benda je izjavio da "je to fer i da će ljudi glasati za onoga za koga žele da pobedi, a fanovi će glasati za Depeche Mode." Producent BritAwards Džonatan King, na čitav događaj dao je komentar: "Srećno im bilo. Divim se svakom obliku lične promocije."
Do objavljivanja sledećeg albuma, uradili su pesmu "Death's Door" za film Vima Vendersa "Until The End Of The World", a Alan Vajlder je objavio album u okviru solo projekta "Recoil".
Albumom "Songs Of Faith And Devotion" iz 1993. godine, bend menja pravac u svom muzičkom stvaralaštvu. Ovim albumom približili su se rok zvuku, a udaljili od klavijatura i sintisajzera i po prvi put su uveli bubnjeve i muzičare izvan benda. Album dospeva na prvo mesto svetskih muzičkih top lista. Istakle su se bluz-tehno "I Feel You", emotivna "Walking In My Shoes" i sa prizvukom gospela pesma "Condemnation". Usledila je 14-mesečna turneja "Devotional". Ovo su bili najsvetliji, i u isto vreme najmračniji trenuci Depeche Mode. Dok su nizali uspešne koncerte, napetost unutar grupe je sve više rasla. Postala je očigledna kada je Endru Flečer odustao od drugog dela "Exotic" turneje, zbog mentalne nestabilnosti. Zamenio ga je Deril Bamont (Daryl Bamonte) koji je godinama radio sa članovima benda kao lični asistent. Po završetku turneje, u junu 1995. godine Alan Vajlder napušta grupu, navodeći kao razlog "nezadovoljavajuće uslove za rad unutar grupe" i nastavlja rad na svom ličnom projektu "Recoil". Ovome je doprinela i zavisnost od droga Dejva Gaana, Martinova borba sa "sopstvenim demonima" i rastuća tenzija između Flečera i Vajldera. Njegov odlazak je ubrzo bio praćen vestima da se Dejv Gaan predozirao u hotelskoj sobi u Los Anđelesu, nakon čega odlazi u rehabilitacioni centar kako bi se suočio sa svojom zavisnošću.
Kada je Dejv 1996. godine završio sa rehabilitacionim programom, Depeche Mode sada kao tročlani sastav, sa producentom Timom Simenonom, snimaju novi album "Ultra". Objavljen je 1997. godine, a prethodila su mu dva singla "Barrel Of A Gun" i "It's No Good". Album ponovo dospeva na prvo mesto top lista. Bend odbija da ide na svetsku turneju, a kao mogući razlog navode se i događaji posle naporne "Devotional" turneje. Ipak, za novinare i odabrane posetioce održali su niz "Ultra Parties".
Godine 1998. singl "Only When I Lose Myself" obeležava izlazak druge kompilacije singlova "The Singles 86>98". Odlaze na 4-mesečnu turneju, kojom su potvrdili status benda sa najposećenijim koncertima bez obzira na prodaju albuma (u ovoj kategoriji su još i U2, The Rolling Stones, Rod Stewart...). Iste godine izlazi tribute album "For The Masses" na kojem su se našle pesme u izvođenju The Smashing Pumpkins, The Cure, The Deftones, pa čak i Rammstein. To je jedan od najpoznatijih albuma posvećenih muzici Depeche Mode, ali sigurno ne i jedini.
Godine 2001. Depeche Mode objavljuju album "Exciter". Iako se sa albuma izdvojilo nekoliko klupskih hitova, među kojima je i remiks pesme "I Feel Loved", album nije bio dobro kotiran na listama van kontinentalne Evrope. Mnogi fanovi su smatrali da je album neinspirativan i loše produciran i pored toga što je "Exciter" obeležen kao jedan sa najjačim vokalnim izvođenjima Dejva Gaana. Mnogi su preispitivali i da li je to znak da je bend počeo da se razilazi još od odlaska Alana Vajldera. Po završetku Exciter turneje, Dejv Gaan i Martin Gor počinju rad na samostalnim albumima.
Dejv Gaan 2003. godine objavljuje svoj prvi solo album pod imenom "Paper Monsters" i DVD naslovljen "Live Monsters" koji je snimljen tokom svetske turneje koja je pratila promociju ovog albuma. Martin Gor je nastavio svoj samostalni projekat objavljivanjem "Counterfeit2" (prvi "Counterfeit" objavljen 1989. godine), sa još nekim obradama pesama koje su najviše uticale na njega. Endru Flečer je pokrenuo sopstvenu producentsku kuću pod imenom Toast Hawaii.
U avgustu 2004. godine, Mute objavljuje DVD izdanje turneje "Devotional" snimljene tokom 1993. godine i kompilaciju remiksa "Remixes 81-04" sa nekim novim i do tada neobjavljenim promo miksevima singlova od 1981. do 2004. Objavljivanje albuma pratio je, na drugačiji način interpertiran, klasik "Enjoy The Silence". Dospeo je do sedmog mesta u Britaniji, ali je na američkim listama bio loše pozicioniran.
U oktobru 2005. godine objavljuju dugo očekivani jedanaesti studijski album "Playing The Angel". Ovaj album prate različite, ali uglavnom pozitivne kritike. Na dan puštanja albuma u prodaju, organizovali su potpisivanje diskova u Njujorku. Ovo je prvi album na kojem su se našle pesme koje je napisao pevač Dejv Gaan. Kao prvi sa ovog albuma, objavljen je hit singl "Precious" koji je dostigao 4. mesto na britanskim listama, a u nekim evropskim zemljama našao se i na prvom mestu. Nekoliko meseci pre zvaničnog objavljivanja, na Internetu se našao prototip spota za pesmu "Precious" što je dovelo do hapšenja jednog poljskog državljanina. Treći singl sa albuma "Playing The Angel", bio je "Suffer Well", inače prvi singl Depeche Mode koji je napisao Dejv Gaan. Ovaj singl snimljen i na Simliš jeziku, kao deo PC igrice "The Sims 2: Open For Business". Do sada je prodato 3 miliona primeraka ovog albuma. U sedam zemalja dostigli su zlatan tiraž i platinast u tri zemlje. Stigli do prvog mesta u 18 zemalja i nalaze se među prvih deset u SAD-u i Kanadi. U avgustu 2006. završena je izuzetno uspešna turneja "Touring The Angel" na kojoj su održali koncerte pred ukupno 2,5 miliona posetilaca u 31 zemlji širom sveta.
3. aprila 2006. objavljena su i remasterizovana izdanja sa bonus pesmama, albuma "Speak & Spell", "Music For The Masses" i "Violator". Do kraja 2006. i početkom 2007. godine, biće objavljena remasterizovana izdanja ostalih albuma. U septembru, izlazi i DVD snimak sa poslednje turneje "Touring The Angel". Za početak novembra zakazano je objavljivanje prve kompilacije najboljih hitova i novi singl "Martyr".
Pored toga što su imali čak 41 numeru na top listama u prvih 40, nikada nisu izbili na sam vrh britanske i američke liste najboljih singlova. Sa druge strane, procenjuje se da su tokom postojanja, nastupili uživo pred 30 miliona ljudi i prodali oko 72 miliona nosača zvuka. Iako više puta osporavani i kritikovani, Depeche Mode su i posle 25 godina karijere, pune i uspona i padova, zadržali svoju popularnost. I dalje svojom muzikom uspešno osvajaju najvatrenije fanove. |
